Andrea Lekic je rodjena 6. septembra 1987. godine u Beogradu. Rukomet je pocela da igra 2000.godine u mladim kategorijama ORK Beograd. Karijeru je nastavila u najtrofejnijem srpskom klubu – Radnickom iz Beograda, gde je provela dve sezone (2005-2007).
Sa Knjaz Milošem iz Arandelovca osvojila je prvu šampionsku titulu u sezoni 2006/07. To je ujedno bila i prva titula Knjaz Miloša u istoriji kluba. Posle godinu dana u Arandelovcu, leta 2007. godine, potpisala je ugovor sa dvostrukim šampionom Evrope – ljubljanskim Krimom. Za cetiri godine u Sloveniji, stekla je punu afirmaciju i osvojila je isto toliko duplih kruna sa Krimom.
Za madjarski Đer potpisala je 2011. godine kao jedna od najtraženijih igracica na rukometnom tržištu. U prvoj sezoni joj je izmakla evropska kruna u finalu protiv ekipe podgoricke Buducnosti, ali je do najveceg uspeha u klupskoj karijeri stigla maja 2013. godine, kada je madjarski šampion u finalu EHF Lige šampiona savladao norveški Larvik. Osvojila je i dve duple krune sa Đerom u Madarskoj. To je bila prva titula Lige šampiona za grad na severozapadu zemlje severnih suseda posle decenije neuspešnih pokušaja da se popnu na krov Evrope.
Leta 2013.godine se odlucila za još jedan profesionalni izazov potpisom ugovora sa makedonskim Vardarom koji je rukometnoj javnosti predstavio ozbiljan projekat stvaranja novog sportskog brenda Makedonije. To je i postao. U prvih par meseci kćerka Radmile i Zorana Lekića, postala je lider tima koji se u debitantskoj sezoni kvalifikovao na prvi od ukupno pet uzastopnih plasmana na EHF FINAL FOUR Lige šampiona u Budimpešti.
Posle tri treća mesta i dva nesrećna vicešampionska naslova u Ligi šampiona(oba finala izgubljena na gol razlike u poslednjim sekundama) sa Vardarom, Andrea menja klub i odlazi u Bukurešt, pa zatim u Budućnost iz Podgorice. Pored 10 domaćih trofeja sa Vardarom, dva sa ekipom Budućnosti, osvojila je i dva trofeja u Rumuniji i bila MVP finalnog turnira. Usledio je povratak u Krim na godinu dana odakle se posle nove duple krune seli u Budimpeštu gde u leto 2022. godine oblači dres sportskog društva sa najvećom bazom navijača u Mađarskoj. Ferencvaroš već prve godine Andrea iskustvom i majstorijama vodi do najveceg uspeha u istoriji, plasmana na EHF FINAL FOUR pa zatim i u veliko finale Lige šampiona. Druga sezona u Budimpešti se takođe pokazala uspešnom jer je Ferencvaroš prvi put posle 27 godina stigao do oba domaća trofeja. U tekućoj sezoni 2024/25 kao prvi inostrani kapiten u istoriji kluba dugoj 75 godina, Andrea je podigla treći uzastopni trofej Kupa Mađarske (ukupno svoj peti) posle velike drame i preokreta za pobedu u duelu sa Đerom.
Dres seniorske reprezentacije Srbije, Andrea je prvi put obukla 2006. godine kao veliki potencijal srpskog rukometa. Iste godine ucestvovala je na Evropskom prvenstvu u Švedskoj. Za državni tim nastupala je na sedam Evropskih prvenstava: u Švedskoj (2006), Makedoniji(2008), Danskoj i Norveškoj(2010), Srbiji(2012), Hrvatskoj(2014), Francuskoj(2018) i Danskoj i Norveškoj(2020), a najveći uspeh na kontinentalnim smotrama ostvaren je 2012. godine u Srbiji – četvrto mesto.
Najveci uspeh u dresu Srbije, ostvarila je osvajanjem srebrne medalje na Svetskom prvenstvu u Beogradu decembra 2013.godine gde je kao kapiten predvodila nacionalni tim do najvećeg uspeha srpskog rukometa u ovom veku.
Za reprezentaciju je odigrala 113 meceva i postigla 517 golova sto je i dalje drzi na prvom mestu liste strelaca nacionalnog tima.
ZA SVA VREMENA MEDJU VELIKANIMA
Najvece individualno priznanje u svetu rukometa, Andrea je dobila proglašenjem za nabolju igracicu planete u izboru Medunarodne rukometne Federacije (IHF) za 2013. godinu. Još jednom je bila nominovana za najbolju na svetu od IHF-a, dve godine ranije, kada je zauzela cetvrto mesto.
Za najbolju igračicu sveta u prestižnom izboru Handball-Planet.com nominovana je čak 6 puta (2013, 2014, 2017, 2018, 2023, 2024) što je u rasponu od 11 godina zaista raritet u ovom sportu.
Dobitnica je najveceg društveno-sportskog priznanja u Srbiji koje se dobija samo jednom u životu – Majske nagrade. Izabrana je u idealnu postavu Evropskog prvenstva 2012. godine kao najbolji srednji bek.
Najbolja igracica Srbije u izboru Rukometnog Saveza Srbije za 2012, 2013. i 2024. godinu. Deset godina je birana za najbolju rukometašicu Srbije u izboru renomiranog specijalizovanog portala Balkan-Handball.com, od 2009. do 2013.godine, a najbolja je bila i 2016, 2017, 2022, 2023 i 2024.godine.
Bila je najmlađa rukometašica na svetu koja je postigla 500 golova u Ligi šampiona, četvrta u istoriji koja je prešla cifru od 1000 golova, a trenutno je na trećem mestu liste strelaca svih vremena sa 1078 golova.
Lekić sa Neagu i Raičević deli treće mesto na listi rekorderki po broju sezona u EHF Ligi šampiona. Ukupno 18. Prva je Radičević sa 21.sezonom, a druga Lunde sa 20.
Jedinstvena je i po tome što je samo ona za 18. sezona u elitnom takmičenju, svoje golove upisivala za jedina četiri kluba koja su postigla preko 7000 golova u Ligi šampiona: Budućnost, Đer, Krim i Ferencvaroš.
Bila je dva puta MVP Regionalne lige, a šest puta je birana i za najbolju igračicu prostora Balkana i bivše Jugoslavije (2009, 2010, 2013, 2016, 2017, 2023).
Počasni je gradjanin madjarskog Đera i Vrnjačke Banje.
Organizator je rukometne akademije za decu “Andrea Lekic”, koji iza sebe ima osam uspešnih izdanja i ozbiljne planove u buducnosti. Diplomirala je na Fakultetu za turisticki i hotelijerski menadžment, kao i na Fakultetu za sport.