‘PRAVE PRIČE JAKIH ŽENA’: Ponos srpskog rukometa – Andrea Lekić!
‘Za mene je rukomet sreća i bezbedna zona i tu zapravo i uživam.’
Godinama unazad uživamo u njenim bravurama na terenu, ali ono što možda ne znaju svi jeste da ima podjednako dobre i govorničke veštine i to je jedan od razloga zašto uživamo i u njenim itnervjuima. Bez dlake na jeziku, iskrena, direktna i ono najvažnije – sa jasnim ciljem i planom.
Ovog puta Andrea Lekić bila je gost Meridianovog serijala ‘Prave priče jakih žena’ i u razgovoru sa Anom Nikolić otkrila sa kakvim nevoljama tokom karijere se susrela, kako se suočavala sa padovima, zašto ženski rukomet nije popularan, koja je razlika između muškog i ženskog sporta…
FOTO: Capodimedia
Ipak, ona je još pre deset godina prešla sa reči na dela i formiranjem svoje rukometne akademije doprinela i popularizaciji rukometa i pravilnom razvijanju devojčica i dečaka.
– Nalazimo se u nezavidnoj situaciji, a to govore i sami rezultati. Da bi reprezentacija imala veće uspehe i da bi rukomet bio popularan, moramo imati jaku ligu, a to Srbija nema već godinama, nema predstavnika u Evropi na zavidnom nivou, a da ne pričamo o Ligi šampiona… Upravo iz tog razloga sam i otišla iz Srbije sa nepunih 20 godina. Jako mi je žao što sam celu svoju karijeru provela u inostranstvu, volela bih da sam imala priliku i da igram u svojoj zemlji, pred svojim navijačima, ali… – rekla je Andrea Lekić na početku razgovora.
Ako odemo malo u širinu, zapravo ćemo shvatiti da je ženski sport u celini, a ne samo rukomet, u
nezgodnom položaju i da smo prečesto svedoci poređenja muškog i ženskog sporta.
– Rukomet važi za muški sport, težak je i grub, ali je isto tako atraktivan i dinamičan sport, koji devojčicama pruža razvoj na mnogo nivoa. Ta borba sa muškarcima je unapred izgubljena bitka, to
je nešto čime ne treba da se opterećujemo, treba da razmišljamo o nama, treba da uključimo što
više devojčica u sport, pre svega – iz zdravstvenih razloga i pravilnog razvoja.
Pitanje da li bi bilo sebično sa naše strane kada bismo očekivali od Andree da se nakon igračke karijere posveti srpskom rukometu je pravo pitanje, ali njen odgovor zaista ohrabruje.
– Volela bih da budem neko ko bi pomogao razvoju rukometa u Srbiji. Vidim sebe kao nekoga ko će
ostati u sportu i nakon zavšretka karijere i kao nekoga ko će, uz stručan tim ljudi jer naravno da individua ne može sve sama da uradi, krenuti iz početka, da ne kažem iz minusa – nasmejala se Andrea.
Ono što mnoge, već godinama, zanima jeste i kada će Andrea Lekić završiti karijeru.
– Onog momenta kada ne budem osetila sreću kada izađem na 40×20 – tada ću da završim karijeru. Za mene je rukomet sreća i bezbedna zona i tu zapravo i uživam. Svi će vam reći: ‘Radite ono što volite’, a ja sam zaista srećna što radim ono što volim.
