Ako će jednog dana neko snimiti dokumentarac o vremenu kada je Evropa Makedoniju i Skoplje prepoznavala po rukometu, onda će i scene suza u očima rukometašica Vardara u oproštajnoj utakmici od domaće publike, zauzeti važno mesto u tom projektu.

Vardarke su samlele danski Mitjiland u drugom meču četvrtfinala EHF Lige šampiona u hali „Jane Sandanski“, a onda je krenuo jedan od emotivnijih oproštaja u svetu sporta u poslednje vreme, s obzirom na činjenicu da ovaj tim praktično nestaje na kraju ove sezone, kada će ŽRK Vardar postati domaća „škola rukometa“.

• Mnogo teško je bilo poslednjih par dana. BIlo je priče o tužnom oproštaju, odlasku odavde, više nego o samoj utakmici sa Dankinjama. Bila sam sigurna da ćemo odigrati dobro, Vardar kod kuće ne može da izgubi. Tako gledam na stvari. Počeli smo konfuzno, napad je funkcionisao, odbrana nije. Posle nisu mogli da nam daju gol 15 minuta u drugom poluvremenu. Odigrale smo vrhunski. Puna entuzijazma odlazim na F4. Nedostajaće mi Skoplje, ovi ljudi i ova zemlja. Svesne smo bile da igramo za nas, jedne za drugu. Sa nekim devojkama sam igrala pet godina, familija jedna. Final4 će biti izuzetno težak, biće najkvalitetniji do sada – kroz suze nam je govorila srpska reprezentativka Andrea Lekić.