2013.GODINA IZ SNOVA

Posle bolne 2012.godine u kojoj je prvo sa klubom izgubila finale Lige šampiona, pa zatim i na Evropskom prvenstvu u Srbiji ostala bez medalje sa reprezentacijom, stigla je dugo priželjkivana, ali potpuno zaslužena, godina iz snova. Naplaceni su svi dugovi iz prošlosti. Reprezentacija Srbije osvojila je srebrnu medalju na Svetskom prvenstvu. U finalnom mecu u „Kombank Areni“ pred blizu 20.000 navijaca Brazilke su bile bolje 22:20 (13:11). Posle velike borbe u neverovatnom ambijentu jedne od najvecih evropski dvorana, panamericke šampionke su na kraju uspele da slome otpor naših devojaka i dodu do zlata. Kapiten Srpkinja odigrala je mec pod punom terapijom i injekcijama zbog povrede pete u polufinalu i strašnih bolova, uprkos preporuci doktora za mirovanjem u trajanju od deset dana.
“Ne postoji nijedan deo u mojoj karijeri te godine gde je išlo loše. Pocev od zdravlja, koje me je služilo do pretposlednjeg dana. Nauk za mene je Poljska i taj 59. minut, odnosno povreda iz koja me je ogranicila u finalu. Nisam mogla da pružim ono što mogu, ali bez obzira na to, 2013.godina je ube­dlji­vo naj­lep­ša go­di­na u mom ži­vo­tu i ka­ri­je­ri. Mi­slim da bo­lju ni­sam mo­gla da za­mi­slim. Po­sta­la sam pr­vak Evro­pe sa Đe­rom i dru­ga u sve­tu sa reprezentacoijom. U ma­ju sam osvo­ji­la Li­gu šam­pi­o­na, bi­la srec­na i is­pu­ni­la san, ali šta su pra­va ra­dost i sre­ca shva­ti­la sam 22. de­cem­bra. Za­do­volj­stvo i po­nos ne mo­gu da se po­re­de, za svo­ju ze­mlju je sve mno­go ja­ce i bo­lje, emo­tiv­ni­je. Još ako do­da­mo da nig­de na sve­tu sla­vlje ni­je kao u Sr­bi­ji, on­da je sve bilo još sla­dje.”